Homen: Najbolje da Srbija i Hrvatska međusobno povuku tužbe

Не може сам. Треба му помоћ.

.....kod zena se probija Himen.....kod gejeva Homen....

Ovo je najveća budala koja postoji. Pre dve godine je zahtevao od sudova da zamrznu sva sudjenja iz radnog odnosa gde radnici tuže za neisplaćene zarade. Zbog tog njegovog zahteva danas ti sudski procesi vezani za zarade i radnog spora traju po pet-šest godina. Radnici koju su ostvarili svoja prava po sudskim rešenjima ne mogu dobiti svoje naknade, a mnogi od njih ne mogu da odu u penziju.

ko se usudi da povuche tuzbu odgovarace srpskom narodu.....rizikuje zivot, a nije ni svestan toga.....

Суштина целог проблема је што је Хомену (''српској'' инсталираној интелектуално-политичкој ''елити''), као и ''хрватској'' владајућој интелектуално-политичкој ''елити'' исти газда - ''Нови светски поредак'' који баштини тековине трећег Рајха, наци-фашизма, еугенике и неоколонијализма. Њихови пијуни немају слободу деловања и одлучивања и понашаће се у складу са интересима ''Новог светског поретка'', а њихов интерес је (између осталог), да њихова визија света, историје и друштва, постане општеприхваћена. У њиховом је интересу да убиства Југославије, Ирака, Либије, Авганистана...неоколонијализам и апсолутна власт новца, ждероњска филозофија и однос господар (они) - роб(ми)...

..буду општеприхваћене ''цивилизацијске'' вредности, планетарно доминантне. Ревизија другог светског рата, изједначавање комунизма и фашизма, релативизација жртава и џелата, фашиста и антифашиста, су подвале којима придобијају на своју страну најмрачније снаге ове цивилизације и користе их у свом планетарном походу. Васкрснуте су и обновљене све наци-фашистичке снаге Европе, посебно у земљама бившег совјетског блока (које су тако предано служиле фашистичкој солдатески) и које сада настављају где их је прекинула ''Црвена армија'', а комунизам угњетавао због њихове фашистичке зликовачке прошлости.

НАТО је аутентични и једини легитимни наследник ''Тројног пакта'', настављач идеологије и праксе. ''Тако сазнајемо да су данас у Србији "екстремисти" они који се изјашњавају против жртве људи и народа, бацања уранијума и напалма, док умерене демократе знају да се жртва мора дати. Али, та жртва је далеко већа и крвавија од "меке трговине" Монтескијеа. То је права паганска крвава жртва. '' ''Када Нато полети да спаљује географије и народе, демократски фарисеји се примире, клекну и чекају, јер ће сваки поход силе њима донети по златник. Није ли младеначки кум Шорош, на питање: када сте највише новца зарадили, поносно одговорио :"Онда када је крв текла улицама". ''

''Два су главна начина на који појмови и речи могу да помогну успостављању "нове стварности", која се у политици, као и све друго, просто планира, пројектује и гради. Онај мање прецизан, а можда и мање интелигентан начин састоји се у томе да се јасна граница између важних појмова избрише, или да се унесе неизвесност и пометња који стварају услове за психолошко стање амбиваленције, неодлучности, збуњености чекања или стрепње. Други, радикалнији начин јесте потпуно обртање постојећег значења у "контрарно", односно свесно, намерно и са предумишљајем замењивање одређених супротстављених смислова, чиме се болесницима на силу мења, или замењује идентитет....''

''Први поступак је на неки начин апроксимативан, он се као тихи убица нечујно шуња иза леђа својих жртава и "нову стварност" остварује у етапама, тј. деловима, тако да жртва нож у леђима осети тек када је већ искрварила. То је она метода "поступности непопуларне, нежељене мере", коју у својих десет стратегија манипулације и силовања маса описују Ноам Чомски или Сергеј Чакотин. Рецимо да овде као пример може да послужи поступно и стрпљиво "језичко одвајање" српског од црногорског "народа", ...''

''...боље рећи сечење српског народа на два дела кроз благе, брижне и осећајне реченице и изјаве које су у тадашњој Југославији могле да се чују већ 2000. године па надаље. То су изјаве типа: "Срби и Црногорци су два најближа народа, два најсличнија народа, два братска народа" итд... Психолошки акценат је, наравно, био искључиво на речи "народа", али се расецање истог етничког бића анестезирало анестетицима, као што су речи: најближи, најсличнији, братски итд. Ово је био веома видљив и примитиван, врло рудиментиран облик вештачког стварања нове појаве, која се прво добро "примила" и "посадила" у нашем начину говора, а затим смо неопажено закључили да она одговара и некој "стварности".''...

''... уточиште великог пљачкашког монополистичког глобализма који дотира и придржава и за ногу и за руку електронска медија (она друга су већ мртва) инвалидних провинција чије јавно мњење представља само дијалектички одраз наредби великог Левијатана, јесте рат појмовима и речима. Сви психолози знају да је он први и најважнији степеник, такорећи предворје у сваком рату и да сваки рат почиње гажењем на тај лингвистички успон, ако изузмемо глуво-неме чиниоце који ратове нису ни водили. Уношење пометње, збрке, релативности и нејасних логичких граница, прати сваки покушај да се позиционирају сукобљене војске од вајкада, а посебно стајаће војске са доктрином "нула мртвих" у двадесет и првом век.''